Животиње-Биологија

Животиње

Животиње су углавном вишећелијска жива бића, способна да се крећу, хране, осећају своју околину и размножавају се, обично парењем са јединкама супротног пола.

Више од милион врста животиња настањује Земљу, а нове и нове се откривају сваке године. Свака животиња је јединствена, али све поседују и заједничке особине, по којима се разликују од осталих живих бића, као што су биљке, гљиве и једноћелијски организми. 

Ритуал парења:

Као и сва жива бића, животиње се размножавају. Већина то чини парењем са одговарајућим партнером супротног пола. Обично женке бирају партнера, тако да су мужјаци многих врста јарких боја, или користе сложени ритуал удварања да би привукли женку.
Храна-Услов опстанка:

Бескичмењак

За разлику од биљака, животиње нису способне да саме производе храну-хране се другим живим организмима. Већина животиња има неку врсту уста, али им начини варења хране могу бити веома различити. Птице немају зубе, тако да им се храна меље и уситњава помоћу каменчића у желуцу. Змије гутају плен жив и цео, варећи га полако помоћи јаких желудачних сокова. Пантљичаре немају уста, али пошто живе, као паратизи, у цревима других животиња, упијају преко коже већ сварену храну домаћина.
Са кичмом или без ње:
Све животиње се могу поделити у две основне скупине: оне са кичмом, које се називају кичмењаци (Vertebrata) и оне без кичме-бескичмењаци (Invertebrata). Кичмењаци се деле на рибе, водоземце, гмизавце, птице и сисаре. Све остале животиње су бескичмењаци.

Кичмењак

Историја-Маје

Маје

Индијци Маје доминирали су Средњом Америком од око 250. године нове ере до 850. године нове ере, градећи градове дубоко у прашуми. Њихови потомци још живе у тој области. 

Маје су спадале међу најразвијеније цивилизације у Средњој Америци. Њихова достигнућа у уметности, у архитектури и математици била су изузетна. Зато нагла пропаст њихове цивилизације представља праву мистерију.

Моћне Маје:

Прве Маје су живеле у градовима-државама којима су вероватно владали свештеници-краљеви. Докази о тим државама сежи све до око 250. године нове ере и налазе се на каменим стубовима које су подигли владари да би забележили своја достигнућа. Након неколико генерација, Маје су изградиле простране градове попут Тикала (сада у Гватемали), са популацијом до 50 000 људи. Ти градови су се налазили на полуострву Јукатану, све до Пацифика на југу. Тај период је познат као класично доба.

Географија-Клима

Клима

Клима неке области је просечно време током другог временског периода. Време може да се мења из дана у дан, али клима остаје иста.
Клима неке области зависи од близине мора, надморске висине, и понајвише од екватора (географске ширине). Клима се обично одређује као комбинација просечне количине падавина и температуре у посматраној области.
Колико сунце греје:
Две екстремне климе на Земљи налазе се око екватора и око полова. Клима, позната као тропска, најтоплија је са обе стране екватора, зато ншто је Сунце скоро увек под правим углом. Полови су најхладније области на Земљи: Температуре падају и испод -50°C.

Промена климе:

Климе се могу мењати и током времена. Вулканске ерупције могу имати изненадне, локалне ефекте, али кречење шума и уништавање озонског омотача загађивањем ваздуха могу имати дугорочне последице у целом свету. 

Хладнија висина:

Планински предели имају хладнију климу од оближњих низија. То је зато што је ваздух све хладнији ако иему у висину. На планини температура опада за 6°C на сваких 1000 м висине. 

Биологија-Људско тело

Људско тело

Људско тело се састоји од скелета, органа, коже и специјализованих система; сви они делују заједно и чине људско тело једним од најсложенијих облика живота.
Људско тело је је слично телу других великих сисара, посебно човеколиких мајмуна. Али је умногоме и јединствено. Човек хода усправно, на две ноге. Његови прсти на ногама могу да изводе прецизне, суптилне покрете, а његов крупан мозак је знатно сложенији од било ког другог бића. Због тих одлика, људи су посебна врста у животињском царству звана хомо сапиенс.
Саставни делови:
Људско тело се састоји од ореко десет билиона сићушних саставних делова званих ћелије. Све ћелије су микроскопске величине, а имају различите облике и структуру, у зависности од функције коју обављају. Сваке секунде тело ствара преко пет милиона ћелија разних врста да би заменило ћелије које у оштећене и умрле.

Географија-Континент

Континент

Континенти су велике површне копна непрекинуте морем. На Земљи постоји 7 континената. Земљина кора је огроман мозаик, направљен од осам великих плоча и неколико мањих комада званих тектонске плоче. На врху тих плоча налазе се седам копнених маса, или континената:

1. Азија
2. Африка
3. Северна Америка
4. Јужна Америка
5. Антарктик
6. Европа
7. Аустралија

Заједно они представљају 95% копна на Земљи, а острва чине остатак. Највећи континент је Азија са површином од 44 милиона квадратних километара, док је најмања Аустралија која заузима око 7,7 милиона квадратних километара. 

Пловећи свет:

Тектонске плоче на којима леже континенти пливају на врелом, течном слоју званом лава. Топлота из дубине Земље узрокује лагано кретање лаве, а као што се она креће тако се крећу плоче и континенти. Полагано покретање континената зове се континентални дрифт (плутање).

Ишчезла копна:

Пре више од 300 милиона година све копно на Земљи чинио је један континент назван Пангеа. Онда, пре око 180 милиона година она се распала на два континента, названа Гондвана и Лавразија Лагано, оделиле су се Северна и Јужна Америка, Индија се спојила са Азијом, Аустралија се одвојила од Антарктика и кренула према северу, све док није настало седам данашњих континената.

Историја-Комунизам

Комунизам

Комунизам је политичка теорија заснована на идеји да сви треба једнако да деле све богатство, имовину и привреду.
Карл Маркс и Фридрих Енгелс су 1848. године објавили "Комунистички манифест" у којем стоји да приватну својину треба заменити заједничком својином. Маркс је желео да оконча начин живота током којег је већина људи радила за ниске наднице, док је мали број богатих поседовао фабрике и обрадиву земљу. Он је веровао да је револуција једини начин да се та замисао оствари.
Ширење комунизма:

Фридрих Енгелс

Након Другог светског рата комунизам се проширио на источну Европу, Кину и земље у Африци, Азији и Средњој Америци. Током Хладног рата постојало је супарништво између комунистичких земаља и западних демократија које су предводиле САД.

Карл Маркс

Биологија-Кожа и длаке

Кожа и длаке

Кожа штити наше осетљиве унутрашње делове од оштећења, удара, прљавштине, микроба и кише. Она помаже и да се тело расхлади или загреје, а омогућује нам и осећај додира.

Кожа је наш свеобухватни, трајни, живи, огртач који покрива површину од око 2 квадратна метра. Она је тешка око 4 килограма, а њена дебљина варира од 0,5 милиметара на очним капцима до 5 милиметара на табанима; просечна дебљина је 1-2 милиметара. Кожа стално расте и обнавља се, а под притиском и током времена постаје дебља и тврђа. 

Длаке и "Јежење" коже:

Ако је телу превише хладно, крвни судови се сужавају да би смањили губитак топлоте. Мишић повезан са длаком повлачи је нагоре. Тиме се ваздух задржава близу површине коже, чиме се задржава топлота и назива се "јежење" коже. Длаке су дуге, стабиљке одумрлих ћелија испуњених кератином. Једини живи део је корен длаке у длакином мешку.

Биологија-Зуби

Зуби

Зуби су тврде творевине попут костију прекривене глеђу и усађене у вилицу животиња, укључујући и човека. Они се углавном користе за грижење и жвакање.

Зуби су изузетно јаки и постојани, а покривени су најтврђом материјом у телу-глеђу. Али треба их редовно прати да би се предпредило крварење и трљање зуба, као и обољење десни.

Врсте зуба:

Наше четири главне врсте зуба обављају различите задатке. Секутићи на предњем делу су танки и четвртасти, попут длета или ашова, да би могли да секу и одгризу храну. Следећи су очњаи који су издуженији и оштрији да би кидали и засецали храну. Прекутњаци и кутњаци се налазе на задњем делу вилице, широки са грбицама и служе за млевење и жвакање.

Први зуби:

Људима расту две генерације зуба. Први су-дечији зуби, млечњаци, који испадају-обухвата 20 зуба. Он почиње да се јавља око шест месеци након рођења, а употпуњује се до треће године. Млечњаци се састоје од два секутића, једног очњака и два прекутњака са леве и са десне стране горње вилице; исти зуби постоје и на доњој вилици.

Стални зуби:

Око седме године први дечји зуби постају лабави и природним путем испадају, а замењују их 32 стална зуба које имају одрасли. а свакој половини вилице постоје два секутића, један очњак, два прекутњака и три кутњака. Задњи кутњаци, умњаци, обично последњи израстају из десни и то око 20. године. Код неких људи они никада не избију, већ остају мали и скривени у вилици.