Географија-Континент

Континент

Континенти су велике површне копна непрекинуте морем. На Земљи постоји 7 континената. Земљина кора је огроман мозаик, направљен од осам великих плоча и неколико мањих комада званих тектонске плоче. На врху тих плоча налазе се седам копнених маса, или континената:

1. Азија
2. Африка
3. Северна Америка
4. Јужна Америка
5. Антарктик
6. Европа
7. Аустралија

Заједно они представљају 95% копна на Земљи, а острва чине остатак. Највећи континент је Азија са површином од 44 милиона квадратних километара, док је најмања Аустралија која заузима око 7,7 милиона квадратних километара. 

Пловећи свет:

Тектонске плоче на којима леже континенти пливају на врелом, течном слоју званом лава. Топлота из дубине Земље узрокује лагано кретање лаве, а као што се она креће тако се крећу плоче и континенти. Полагано покретање континената зове се континентални дрифт (плутање).

Ишчезла копна:

Пре више од 300 милиона година све копно на Земљи чинио је један континент назван Пангеа. Онда, пре око 180 милиона година она се распала на два континента, названа Гондвана и Лавразија Лагано, оделиле су се Северна и Јужна Америка, Индија се спојила са Азијом, Аустралија се одвојила од Антарктика и кренула према северу, све док није настало седам данашњих континената.

Историја-Комунизам

Комунизам

Комунизам је политичка теорија заснована на идеји да сви треба једнако да деле све богатство, имовину и привреду.
Карл Маркс и Фридрих Енгелс су 1848. године објавили "Комунистички манифест" у којем стоји да приватну својину треба заменити заједничком својином. Маркс је желео да оконча начин живота током којег је већина људи радила за ниске наднице, док је мали број богатих поседовао фабрике и обрадиву земљу. Он је веровао да је револуција једини начин да се та замисао оствари.
Ширење комунизма:

Фридрих Енгелс

Након Другог светског рата комунизам се проширио на источну Европу, Кину и земље у Африци, Азији и Средњој Америци. Током Хладног рата постојало је супарништво између комунистичких земаља и западних демократија које су предводиле САД.

Карл Маркс

Биологија-Кожа и длаке

Кожа и длаке

Кожа штити наше осетљиве унутрашње делове од оштећења, удара, прљавштине, микроба и кише. Она помаже и да се тело расхлади или загреје, а омогућује нам и осећај додира.

Кожа је наш свеобухватни, трајни, живи, огртач који покрива површину од око 2 квадратна метра. Она је тешка око 4 килограма, а њена дебљина варира од 0,5 милиметара на очним капцима до 5 милиметара на табанима; просечна дебљина је 1-2 милиметара. Кожа стално расте и обнавља се, а под притиском и током времена постаје дебља и тврђа. 

Длаке и "Јежење" коже:

Ако је телу превише хладно, крвни судови се сужавају да би смањили губитак топлоте. Мишић повезан са длаком повлачи је нагоре. Тиме се ваздух задржава близу површине коже, чиме се задржава топлота и назива се "јежење" коже. Длаке су дуге, стабиљке одумрлих ћелија испуњених кератином. Једини живи део је корен длаке у длакином мешку.

Биологија-Зуби

Зуби

Зуби су тврде творевине попут костију прекривене глеђу и усађене у вилицу животиња, укључујући и човека. Они се углавном користе за грижење и жвакање.

Зуби су изузетно јаки и постојани, а покривени су најтврђом материјом у телу-глеђу. Али треба их редовно прати да би се предпредило крварење и трљање зуба, као и обољење десни.

Врсте зуба:

Наше четири главне врсте зуба обављају различите задатке. Секутићи на предњем делу су танки и четвртасти, попут длета или ашова, да би могли да секу и одгризу храну. Следећи су очњаи који су издуженији и оштрији да би кидали и засецали храну. Прекутњаци и кутњаци се налазе на задњем делу вилице, широки са грбицама и служе за млевење и жвакање.

Први зуби:

Људима расту две генерације зуба. Први су-дечији зуби, млечњаци, који испадају-обухвата 20 зуба. Он почиње да се јавља око шест месеци након рођења, а употпуњује се до треће године. Млечњаци се састоје од два секутића, једног очњака и два прекутњака са леве и са десне стране горње вилице; исти зуби постоје и на доњој вилици.

Стални зуби:

Око седме године први дечји зуби постају лабави и природним путем испадају, а замењују их 32 стална зуба које имају одрасли. а свакој половини вилице постоје два секутића, један очњак, два прекутњака и три кутњака. Задњи кутњаци, умњаци, обично последњи израстају из десни и то око 20. године. Код неких људи они никада не избију, већ остају мали и скривени у вилици. 

Историја-Замак

Замак

Замкови су утврђене грађевине које су током средњег века поседовале богате и моћне породице. Неки од њих се још користе, али многи су данас само рушевине. 

У средњем веку замкови су коришћени да би се штитили градови, преласци преко река и границе. Коришћени су и као заштита од инвазије и за спречавање побуна.

Најстарији замкови:

Прве замкове су градили витезови или велепоседници око 950. године нове ере. Ти замкови су обухватали брдо или узвишење око којег се налазио јарак, а на врху је била дрвена кула. У дворишту су биле грађевине за становање, штале и амбари. Те прве замкове штитила је висока дрвена ограда звана палисада.

Географија-Земљотрес

Земљотрес

Земљотрес је подрхтавање површине Земље. Изазивају их изненадна ослобађања притиска у тањим деловима Земљине коре.

Већина земљптреса не проузрокује неке озбиљне штете. Мала подрхтавања се могу појавити приликом ерупције вулкана, појаве лавина или клизишта. Међутим, највећи земљотреси сејављају као резултат притиска или тензија дубоко испод Земље који се ослобађају у областима истањене Земљине коре, дуж раседних линија.

Ударни таласи:

Ударни таласи земљотреса познати су као сеизмички таласи. Они се откривају коришћењем мерног инструмента који се зове сеизмометар. Јак земљотрес може да се осети и на удаљености од 400 километара. Јачина земљотреса се одређује на Рихтеровој скали. Земљотрес јачине преко 7 на овој скали може да руши зграде и изазива жртве.

Рихтерова скала

Biologija-Genetika

Genetika

Genetika je nauka koja proučava kao životinje i biljke iz generacije u generaciju prenose svoje karakteristike na potomstvo.

Bebe liče na svoje roditelje. Ta pojava da potomci liče na svoje roditelje bila je poznata i u drevna vremena.Ljudi su birali određene biljke ili životinje sa odlikama koje su želeli, poput krava koje daju najviše mleka, i gajili ih. Tokom mnogo generacija, taj selektivni uzgoj doveo je do krava koje su davale još više mleka. 

Prenošenje gena:

Kada se čovek ili drugo živo biće reprodukuje, ono prenosi kopiju polovine svojih gena na potomstvo. Svaka reproduktivna ćelija (sperma ili jajašce) sadrži različitu kombinaciju gena, što garantuje da će svaki potomak biti jedinstven. 

Prenos poruke:

DNK se sastoji od hiljada nukleotida nanizanih poput perli u ogrlici. Postoje četiri različita nukleotida koja se rađaju duž DNK. Njihov niz određuje genetski kod ćelije isto kao što se slova u azbuci nižu po određenom redu da bi postali reč i rečenica.