Istorija-Hrišćanstvo

Hrišćanstvo

Hrišćanstvo je religija zasnovana na učenju Isusa Hrista; on je živeo u Palestini pre oko 2000 godina. Danas je hrišćanstvo prisutno u velom svetu.

Pristalice hrišćanske religije su brojnije nego pristalice drugih religija. Oko 1,5 milijardi ljudi veruje da postoji samo jedan bog i da je on poslao svog sina, Isusa Hrista, na Zemlju da proglasi svoj zakon i spase ljude od greha.

Hrišćanstvo se širi:

Isus Hrist 

Isusovo učenje širili su njegovi učenici ili sledbenici, koji su formirali prvu crkvu. Uprkos progonama, 324. godine nove ere hrišćanstvo je postalo religija Rimskog carstva i kasnije se proširilo po svetu. Danas postoje tri glavne struje u hrišćanskoj veri: rimokatolička, protestanska i pravoslavna; od njih, 50% vernika u rimokatolici. 

Geografija-Francuska

Francuska

Francuska je treća po veličini evropska zemlja. Samo su Rusija i Ukrajina veće. Francuska ima bogatu kulturnu tradiciju i burnu istoriju. 

Francuski pejsaži su uglavnom nizijski ili brežuljkasti. Tri njena granična pojasa čine visoki planinski venci: Vogezi na severoistoku, Pirineji na jugozapadu i Alpi, na kojima se nalazi i najviša tačka Francuske Mon Blan (4807m), na jugoistoku. Centralni masiv se izdiže u središnjoj Francuskoj. Pariz, glavni grad, leži u niziji reke Sene. Druge velike reke su Loara, Rona i Žironda.

Industrijski gigant:

Posle Pariza, najveći francuski gradovi su Marselj (glavna luka), Lion, Tuluz, i Nica. Francuska ima visoko razvijenu industriju. Francuske fabrike proizvode mnoga dobra kao što su automobila, avioni, hemikalije, mašine i tekstil. Ribolov i rudarstvo su takođe značajni. Francuska takođe ima međunarodnu reputacuju u luksuznoj robi, kao što su parfemi i elegantna odeća. Najbrži vozovi povezuju francuske gradove, a postoji i dobra putna mreža.

Ajfelov toranj u Parizu (300 m)

Biologija-Meduze i ostali dupljari

Meduze i ostali dupljari

Meduze, morske sase i korali pripadaju grupi životinja nazvanoj dupljarima. Sve imaju meka tela naoružana žarećim pipcima.

Dupljari su beskičmenjaci-životinje bez kičme. Većina ih nema ni tragova skeleta -izuzev korala, čija su tela obavijena čvrstim krečnjačkim omotačem. Dupljari nemaju razvijen mozak, več jednostavne nerve i mišiće. Največi među njima su neke meduze, koje su gotovo sve oblika kišobrana ili zvona, sa ustima na donjoj strani. Ima ih oko 250 različitih vrsta. Većina nij eveća od tanjirića, ali postoji nekoliko pravih dzinova, sa teelima do 2 metra u prečniku i pipcima do 70 metara dugim. 

Žareči pipci:

Većina dupljara koristi pipke za hvatanje plena. Čak i korali su mesojedi, koji žareće ćelije na pipcima koriste za paralisanje mikroskopskih sitnih životinja iz vode. Žarne ćelije nekih meduza su veoma opasne za kupanje. Njima australijska meduza, morska osa, može usprtiti čoveka za nekoliko minuta. 

Meduza

Историја-Јудаизам

Јудаизам 

Јудаизам је религија јеврејског порекла. Она учи да постоји један прави бог који се приказао Јеврејима и дао је људима правила по којима треба да живе.

Јевреји верују да постоји један вечни, невидљиви Бог који је створио васиону. Око 18 милиона Јевреја живи у Израелу и почелом свету.

Прогањање:

Јевреји вековима живе поред других народа који су их понекад прогонили. Током Другог светског рата, нацисти су убили милионе Јевреја, што се назива холакауст. Након  тога, многи Јевреји су створили нову дoмовину,  Израел,у области где су живели древни Јевреји. Али још увек се суочавају са сукобима са околним државама.

Звезда коју су Јевреји носили на гардероби да би им препознали религију.

Географија-Источна Европа

Источна Европа 

Источна Европа је географска регија од осам држава које су некада биле део комунистичког блока под контролом Совјетског Савеза. 

Источна Европа лежи између Балтичког мора, Балканског полуострва, Црног мора и Русије. заузима више од једне шестине површине Европе и то је област низија, ниског побрђа и планина.

Врхови и низије:

На југу леже набране Карпатске планине и Трансилванске Алпе. Највиши врх је Герлаховски врх, висок 2656 метара у Карпатима. На западу је Панонска низија а на истоку се простиру степе (травне области) у Украјини.

Биологија-Инсекти

Инсекти 

Инсекти припадају великој групи животиња названи зглавкари или чланконошци. Ноге  од многих сегмената са покретљивим спојевима.

Више од милион врста инсеката је регстровано на земљи, што премашује број свих осталих врста животиња заједно. Подељени су у 29 група-редова, међу којима су скакавци, тврдокрилци, лептири, муве и пчеле. Инсекти немају кичму,нити унутрашњи скелет, али је цео инсект прекривен тврдом, рознатом материјом која се назива хитин. Хитин ствара спољашњи скелет који заправо наликује оклопном оделу. Састоји се од сегмента, од којих су поједини лабаво спојени меким опнама. што инсекту обезбеђује покретљивост.

Дисање помоћу цевчица:

Инсекти немају плућа. Дишу помоћу система цевчица које се називају трахеје. Оне се гранају кроз тело, преносећи ваздух и кисеоник. Код већине инеката, ваздух улази у трахеје кроз узане отворе на странама тела-углавном на абдомену. Ови отвори се називају стигме и нарочито се добро виде код великих гусеница, које представљају ларвени стадијум у развоју лептира. 

Јеленак 

Biologija-Razmnožavanje

Razmnožavanje

Razmnožavanje je proces nastanka novih organizma, tako da se život produžava od jedne generacije do druge. Sva živa bića daju nova bića svoje vrste

Razmnožavanje ili reprodukcija je jedna od najvažnijih funkcija svih živih organizama-od najsitnijih mikroba do najvećeg drveća, slonova i kitova. To je proces u kojem nastaju nove jedinke svoje vrste. Postoje dva glavna tipa reprodukcije: bespolno i polno.

Različiti geni i varijacije:

Većina biljaka i životinja se razmnožava polnim putem. To zahteva dva roditelja-ženskog i muškog. Svaki roditelj unosi jedinstvenu selekciju gena, pa se potomci razlikuju po genima koje nasleđuju i odrastu kao bar malo različite jedinke. Te razlike znače da će barem nekim potomcima odgovarati stalno promenljivi uslovi života i da će preživeti u borbi za opstanak. 

Istorija-Rimsko carstvo

Rimsko carstvo

Rimljani su vladali Sredozemljem i velikim delom Evrope skoro 400 godina. Mnogi savremeni zakoni i sistemi vlasti zasnivaju se na rimskim. 

Narod Rima je stvarao Rimsko carstvo od oko 250. godine pre nove ere. Rimljani su bili vešti organizatori i drugi su se bojali njihove moćne kopnene vojske i mornarice. Carstvo je imalo jedan jezik, jednu privredu i jednu vladu.

Gradjani Rima:

Rimsko carstvo

Građani Rima imali su mnoge povlastice. Građani su glasali, bili birani ili radili u sistemu uprave. U početku su samo ljudi iz Rima bili građani, ali postepeno su građani postajali muškarci iz drugih gradova ili oni koji su služili u vojsci 30 godina. Konačno, 212. godine nove ere svaki slobodan čovek u Carstvu postao je građanin Rima.